Привремени Месни одбор је припремио и прву Изборну скупштину Демократске странке Нови Београд која је одржана 8. новембра те исте године. Три дана касније, 11. новембра, одржана је и прва конститутивна седница новоизабраног Општинског одбора. Овај одбор је у изузетно тешким условима радио и у предизборној кампањи за прве вишестраначке изборе у послератној Србији.

Доживели смо и демонстрације 9. марта, бруталност режима који штити своје привилегије, тенкове на београдским улицама и период када се на тим истим улицама бранило право на бар мало демократије и слободе. Почели су телевизијски преноси из Скупштине и опозиција је полако почела да излази из илегале и да постаје део јавног живота.

Један од показатеља тог изласка из оквира "опозиционих кругова" била је можда и чињеница да је убрзо након тих догађаја наш Општински одбор по први пут "добио" своје просторије, у блоку 29, а како се демократија развијала у нашој земљи у том периоду доста говори и чињеница да смо те исте просторије користили све до маја 2000. године.

Једна закупљена просторија од 30 квадрата није се, наравно, могла мерити са покретном и непокретном имовином партија Милошевићевог режима, али је од великог значаја била и сама чињеница да се нисмо више морали састајати по становима чланова, измољеним просторијама месних заједница и кућних савета, да нисмо сваких неколико недеља тражили нова места за окупљање, организовање и рад. Добили смо простор где се могао држати страначки материјал, где су се могли организовати састанци кад год се за то укаже потреба, одакле се могло управљати предизборним активностима.

У периоду који је уследио почело се са формирањем инфраструктуре странке у нашој општини. Оснивани су Месни одбори, организоване су трибине, разговори са грађанима... Увођењем дежурстава и ангажовањем првог плаћеног техничког лица почели смо да добијамо одлике праве организације. Постало је јасно да је Демократска странка ухватила корена у грађанству, да нисмо дебатни клуб који "бистри" велику политику на затвореним скуповима већ политичка странка која делује екстерно, према грађанима, која своје идеје и програм жели да преточи у реалне пројекте, спремна је да их реализује и способна да их понуди и одбрани на изборима. У том периоду припремљен је и први програм наше странке за Нови Београд.

Расцеп између СПС-а и СРС-а доводи до нових избора 1993. Организована је одлична предизборна кампања под паролом "Пошtено", која промовише Зорана Ђинђића као новог лидера модерне политичке партије. Демократска странка постиже значајан успех на тим изборима, а уједно постаје и најјача опозициона партија на Новом Београду. Иако са знатно мање одборника од владајућег СПС-а, наша странка је успела да у више наврата скрене пажњу јавности на лош и некомпетентан рад општинских органа, на нерационално трошење средстава општинског буџета и слично. Паралелно са тим, наши одборници се анагажују и на решавању низа проблема својим предлозима и иницијативама. На жалост, велики број тих активности остаје у сенци трагичих догађаја и рата који се води у суседним бившим републикама СФРЈ.

Ипак, наше деловање у Скупштини није остало без резултата. У и око Општинског одбора се већ тада почело формирати језгро способних, компетентних и већ искусних бораца за политику странке. С поносом можемо истаћи да је наш тим активиста већ тада био у стању да компетентно обави и организује све послове везане за предизборне активности: од пропагандних, преко организационих и правних, па све до саме контроле избора.

Други круг локалних избора 1996. доноси по први пут општинску скупштину без апсолутне већине СПС-а. Нужност коалиционе општинске управе на Новом Београду режим је отклонио изборном крађом, а уз помоћ корумпираних судија. Ипак, реалност могуће скоре изборне победе условила је и већу одговорност и поставила озбиљније обавезе пред наш одбор. Потреба за већим учешћем ширег круга чланова у раду странке постаје много очигледнија. Због тога се кренуло са ревитализацијом рада месних одбора, покренут је информатор Општинског одбора "ДС Инфо", а поново се активирала и Демократска омладина.

Учествује се у акцији омасовљења странке, а "џентлменски" споразум СПО-а и СПС-а о подели плена и интересних сфера, што је означило крај коалиције "Заједно" у Београду, довео нас је у ситуацију да још једном морамо да кренемо из почетка у рушење Милошевићевог режима, као и да око себе окупимо све оне политичке снаге које су желеле да се активно укључе у тај подухват.

Уследио је бојкот избора, избора који су требали да "ратификују" споразум СПО-а и СПС-а, а који су довели до страховладе црвено-црне коалиције и готово потпуног уништења државе. Ти бојкотовани избори су поделили политичку сцену Србије на оне политичке снаге које само желе део власти и оне који желе суштинске промене у друштву. Ти избори су били и преломна тачка за нашу Странку, која се потпуно окренула ванпарлемнтарном деловању.

Наредне три године обележио је један рат са НАТО пактом, неколико великих митинга и пуно протестних шетњи. Наша Странка, а нарочито председник Ђинђић, били су у том периоду на најжешћем удару режимских пропагандних медија и тајне полиције. Чланови нашег Општинског одбора и активисти су на "врућем" терену, у "црвеном" Новом Београду, неколико пута били мета хапшења, малтретирања и отворених физичких напада Милошевићевих криминалаца и полиције. Памтимо насртаје на раскрсници код хотела "Хајат", напад код "Меркатора" приликом скупљања потписа за смену Милошевића, хапшења приликом лепљења плаката. Памтимо и затворске казне, сломљене носеве, избијене зубе, расекотине, модрице. Памтимо и да нас ништа од тога није омело и обесхрабрило да будемо стално на улици, на челу отпора против Милошевићевог режима.

Иако под великим притиском, нисмо запоставили рад на даљем развијању страначке инфраструктуре и припрему за освајање и преузимање власти. Интензивирали смо рад на терену, формирали мини изборне штабове по месним заједницама, припремали се за изборе. Окупљали смо око себе све демократске снаге, прво у Савезу за промене, касније у ДОС-у.

Изборну кампању 2000. године за цео ДОС Новог Београда је изнела наша странка. Организовали смо акције на терену, спортске турнире, трибине, кампању од врата до врата, плакатирање, убацивање летака, контролу избора. Донели смо ДОС-у убедљиву победу: од 67 одборничких места, СПС је освојио само 2. Осталих 65 припали су ДОС-у. Наши људи су и мотор и покретачка снага нове општинсе управе: од Председника Oпштине Жељка Ожеговића, преко Председника Извршног одбора Владана Стојановића, па све до наших 25 одборника. Мало је иницијатива или активности нове општинске власти, а да није покренута или реализована од стране представника наше странке.

Наша странка пропагира и води прагматичну политику, политику без предрасуда, тражи увек најбоља решења, бори се за државу по европским стандардима, државу у интересу грађана, за бољи живот, за ефикасну привреду, штедњу, поштену приватизацију, денационализацију, реалне социјалне програме, редовне пензије, дечије додатке, инвалиднине. Чини то конкретно, најконкретније што једна странка може: у Скупштини, предлагањем законских решења, у Влади, операционализацијом тих решења. Такав начин рада демонстрирамо и на Новом Београду.

Управо то и јесте оно што нас издваја и разликује од других политичких организација. Док се сви "залажу", "желели би", "увек су били за" и сл., ми говоримо оно што мислимо и радимо оно о чему говоримо. Нудимо конкретна решења, доказујемо да наш програм није само "списак лепих жеља" тако што показујемо да умемо и можемо да га реализујемо. Чврсто верујемо да смо у праву, на правој страни, на правом путу, са правим идејама и са правим људима.

Ненад Миленковић